Saznaj
Nagradni konkurs u organizaciji SBB fondacije, bio je deo višegodišnje kampanje “Ne prljaj. Nemaš izgovor!” i imao je za cilj da podigne svest o tome koliko pojedinac može da doprinese očuvanju svog okruženja.
Kako štediš električnu energiju? Recikliraš? Smanjuješ zagađenje? Mi smo dali nekoliko predloga, ali smo sigurni da TI MOŽEŠ BOLJE!
Milos Timotijević, glumac
Milja Vuković, eko aktivistkinja
Tamara Krcunović, glumica
1. mesto
Pre nekoliko godina kupili smo zemljište od 37 ari u selu u blizini Kruševca. Budući da smatramo da moramo dati svoj doprinos u minimizaciji klimatskih promena i “offset” ugljenika, u procesu smo pošumljavanja parcele raznim šumskim drvećem.
2. mesto
Pošto je 2 godine za redom inicirao tradicionalno okupljanje jedne generacije potomaka sela Pakleštica, Branislav Andonović je 2019. godine u saradnji sa Arhitektonskim fakultetom iz Beograda učestvovao u inicijativi “Stara kao nova” (projekat obnove seoske škole u Centar za studijski boravak Pakleštica).
3. mesto
Moja majka ceo zivot brine o prirodi,deci ,ljudima. Njena parola je “ništa ne bacaj, ne zagađuj, sve ćemo iskoristi, reciklirati, naći mu primenu i neko ce u tome uživati. Tako je ovog leta sve to staro reciklirala i napravila fenomenalnu igraonicu za decu.
Četvrto mesto
Misija našeg socijalnog preduzeća obuhvata dva cilja: – Zapošljavanje osoba sa smetnjama u razvoju – Zaštita životne sredine – ekološka održivost Shodno tome je naše Udruženje osnovalo socijalno preduzeće koje ima razvijeno nekoliko proizvodnih linija, od toga je jedna i HIDROPONIJA odnosno hidroponska proizvodnja poveća, začina i mikrobilja.
U poslednjih nekoliko godina uz nesebičnu pomoc porodice i prijatelja, omogućili smo da više hiljada sadnica pusti svoje korene. Neka od naših stabala su već postala dom pticama. Cilj je upoznati što više ljudi sa problemom nestajanja drveća i ponuditi jednostavno rešenje. U slobodno vreme spremamo sadni materijal za sada već tradicionalnu prolećnu i jesenju akciju sadnje.
Trudimo se da recikliramo otpad na akcijama i za to nam najviše pomaže DOO Unitrade export na Adicama. Do sada smo organizovali 15ak akcija i skupili više od 1000 džakova. Pored ovoga stekla su se divna prijateljstva u šumi i kada sam pravio ovu grupu nisam ni zamišljao da će nešto volontersko ostaviti ovakav trag.
Trudim se da recikliram već godinama svoj, otpad svojih roditelja, ponekih prijatelja i firme u kojoj radim. Uredno perem ambalažu radi skladištenja i jednom u dva meseca odnosim na reciklažu papir, tetrapak, ALU, PET, čepove i tvrdu plastiku (PP, HDPE, LDPE), kao i tekstil, na par lokacija u gradu.
Zašto baš kompostni toalet? Jer u ovoj vrsti toaleta nema upotrebe vode. Prosečna četvoročlana porodica, za mesec dana, potroši 5.500l vode za povlačenje. Dakle, uzima se čist resurs iz prirode, zaprlja se i zagadi, a onda se takav, vrati nazad u reke, što je neodrživa praksa sa stanovišta očuvanja resursa.
Specijalne nagrade žirija
Inspirisane s jedne strane sjajnim naslovima iz oblasti zaštite i proučavanja prirode, zaštite životinja, odgovornog pristupa obrazovanju i dr, a opet zbunjene i poražene nad činjenicom da se manipuliše činjenicama, što je nedopustivo bilo kada, a naročito sada, odlučujemo da pokrenemo nešto blago i oštro u isti vreme.
Želim da vam predstavim svoju ideju koju uspešno sprovodim u delo od februara meseca ove godine. Naime, prvenstveno sam želeo da osnujem humanitarno udruženje te kroz aktivnosti pomognem poboljšanju uslova lečenja dece u našim bolnicama, ali ubrzo nakon toga shvatio sam da bi spoj reciklaže, očuvanja životne sredine i humanosti bila kombinacija aktivnosti koje bi ubrzale postizanje ciljeva udruženja. I tako je nastala HUMANIZACIJA.
Link ka video klipu: https://www.youtube.com/watch?v=O8ufDjvixfU U proteklih 5 godina u svakodnevnim akcijama u periodu od 2015. pa do danas Ugripi čuvari tvrđave izneli su preko 300 tona smeća, đubreta, građe, divlje vegetacije, samoniklog drveća, korenja, šuta, viška zemlje i sve ono što je gušilo najsavršeniji sistem odbrane iz 18 veka.
Najveći sakupljači sa mnom su učenici mog odeljenja, a to postižem svojim primerom i stalnim sakupljanjem nađenih limenki na ulici i na putu do škole, pričom o značaju recikliranja kako deci, tako i njihovim roditeljima gde sam ih okupljala i puštala filmove o vrednosti aluminijuma i preradi sa ciljem podizanja svesti o potrebi reciklaže limenki.
Cao! Ja sam Bora iz Zaječara. Oduvek sam razmisljao na koji način bih ja kao pojedinac mogao da doprinesem društvu, a najviše mom gradu. Da bude bar malo lepše, bolje i zdravije mesto za život. Šetajuci ulicama svakoga dana nailazio bih na mnoštvo limenki bačenih na trotoaru, putu, u parku, ispred prodavnica.
Mi smo stambena zajednica(tako nas zakon prepoznaje) ali u suštini smo: 50 ljudi, 4 dece, 2 psa, 1 mačka i 2 kanarinca koji žele nešto da promene u svojoj okolini. Iz te želje nastalo je jedno reciklažno ostrvo, u ovom moru nebrige. Naša plovidba traje pune tri godine.
Pre 6 godina sam se preselila iz grada u predgrađe gde imam baštu u kojoj gajim organsko voće i povrće (višak proizvodnje delim prijateljima i komšijama) Kuća je napravljena od polovnih materijala (cigla, grede, daske, crep, prozori, vrata). Nedavno sam završila staklenik koji je napravljen od starih prozora.
Da li ste znali da porodica sa dvoje dece tokom perioda nošenja pelena kupi i potroši oko 10 000 jednokratnih pelena koje se razgrađuju oko 500 godina? Takođe sadrže dosta hemije i štetnih supstanci za bebinu guzu. Umesto toga, mi smo se odlučili za prirodne platnene pamučne pelene koje se mogu dugo koristiti, čak za drugo i treće dete.
Organski otpad koji kreiramo pripremanjem hrane kompostiramo na terasi. Interesantno je gledati kako se pretvara u humus i kako biljke vraćaju ono što su uzele od zemlje.
Govorim u ime prirode 💚 Pojačaj zvuk i neka te ova pesma probudi! Neka ostalo kažu iskrene emocije koje nisam mogao da sakrijem tokom snimanja pesme.