Saznaj
Naziv rešenja :
Osveženje iz vazduha?
Opis rešenja:
Pogledam kroz prozor i vidim drveće, travu i cveće, možda i pticu. A sada, zamislite život bez raznovrsnih biljaka i životinja, bez svežeg vazduha i čiste vode. Ovakav scenario je realniji nego što mislite. Gubitak biološke raznovrsnosti jedan je od najvećih izazova sa kojima se planeta suočava. Sve više vrsta je ugroženo i suočava se sa izumiranjem. Verovatno smo svesni uništavanja amazonske prašume, jednog od najbogatijih ekosistema u svetu. Ljudska vrsta odgovorna je za ubrzano nestajanje drugih vrsta. Kako polulacija raste, tako sve više ugrožavamo prirodnu okolinu. Mi smo deo ove biološke različitosti, mreže života u kojoj čovek, životinje, biljke, i ostali organizmi zavise jedni od drugih. Priroda nam je potrebna. Ona nam pruža svež vazduh, svežu vodu i hranu, reciklira otpad i reguliše klimu. Dakle, na nama je da se pobrinemo da prirodni ekosistemi budu održavani i da se razvijaju. Mi zavisimo od prirode, tako da moramo da naučimo da se prema njoj odnosimo sa pažnjom. Evo, na koji način možemo pomoći našim prirodnim ekosistemima: * Smanjite svoj uticaj na prirodu: šetajte, vozite bicikl, koristite javni prevoz. * Isključite električne aparate kad ih ne koristite. * Ostavite retke biljke i cveće tamo gde pripadaju – u divljini. * Izbegavajte kratka putovanja avionom. Imajte u vidu da je kupovina suvenira koji su napravljeni od ugroženih vrsta – kao što su korali i morske kornjače – ilegalna. * Postanite baštovan, pozelenite deo vaše bašte! Kompostiranje je prirodni način reciklaže, a baštensku zemlju čini plodnijom. * Uživajte u lepoti prirode. * Pomozite lokalnim organizacijama u upravljanju zaštićenim oblastima. Klimatske promene takođe će uticati na ekosisteme. Emisije ugljen-dioksida iz gorućih fosilnih ulja i uništavanje prirodnog okruženja – posebno naših šuma i močvara – dovele su do globalnog zagrevanja. Ako ne smanjimo ove emisije i pri tom ne očuvamo zdrave ekosisteme, temperatura može porasti za još 1,1 do 6,4 stepena u ovom veku, sa ozbiljnim posledicama za sve. Sve češće suše, talasi vrućine, poplave i požari ugroziće životinje, biljke i ljude. Čist vazduh je neophodan za svačije zdravlje. Zagađenje vazduha koje uzrokuju industrijska postrojenjai sagorevanje različitih vrsta goriva (dimnjaci, termoelektrana, različiti sistemi grejanja i sve vrste motornih vozila) ima ogroman uticaj na zdravlje ljudi u urbanim sredinama, gde živi gotovo 80 % Evropljana, odnosno oko 60 % ljudi u Srbiji. Građani Srbije izloženi su većim koncentracijama štetnih materija iz izduvnih gasova automobila nego građani EU. U Srbiji se uglavnom voze stariji automobili, koji su mnogo veći zagađivači od novih. ZAKLJUČAK: Usklađivanje propisa u Srbiji sa propisima EU i njihovo dosledno sprovođenje bitno će uticati na smanjenje zagađenosti vazduha. Kompanije u svim granama privrede biće obavezne da u određenom roku maksimalno smanje negativan uticaj na životnu sredinu. Pojedinci bi trebalo da razmisle kako da urade svoj deo posla: ~ Koristite javni prevoz, vozite bicikl i pešačite kad god ste u prilici. ~ Pojačajte grejanje samo ako vas džemper ne može dovoljno ugrejati. ~ Izbegavajte dim od otvorenog plamena – od vatre u kaminu, paljenja smeća ili logorske vatre. Dim zagađuje vazduh, a može sadržati i otrovne supstance, poput dioksina. Nauka unapređuje naše razumevanje sveta prirode, za dobrobit životne sredine i našeg zdravlja. Dobro zdravlje je jedan od najdragocenijih poklona u životu! ČUVAJMO PRIRODU – NE PRLJAJ, NEMAŠ IZGOVOR!
Ime podnosioca:
Predrag Komarac
