ЕКОЉУПЦИ – Рециклирај

Naziv rešenja :
ЕКОЉУПЦИ – Рециклирај за уметност!

Opis rešenja:
Пројекат „ЕКОЉУПЦИ“ -Рециклирај за уметност!- Лепо време у октобру нас је измамило из наше собе и доста времена смо проводили у шетњи истражујући нашу околину. Шетали смо улицама и парковима Земуна и деца су почела да примећују отпад на зеленим површинама, парковима, игралиштима, улицама. Примећивали су и велике количине ђубрета поред самих контејнера, псећи отпад, опушке од цигарета, пластичне флашице, металне конзерве. Приметили су и лош квалитет ваздуха и воде. Петар: „Зашто велика деца остављају ђубре овде по нашем жутом парку?“ Вера: „Близу моје куће је парк и ја увек видим папире и конзерве бачене ту!“ Ема: „А тек на Кеју како некада смрди, не знам како лабудовима то не смета. Ја увек брзо прођем поред тог места.“ Мија: „И вода у Дунаву је прљава, зато ми не смемо ту да се купамо, зато увек идемо на базен.“ С обзиром да је прва недеља октобра Дечја недеља и да смо сходно томе обрађивали дечја права и обавезе; једно од права детета је и право на чисту и здраву животну средину, која обезбеђује складан раст и развој. Деци је ово темељно право загарантовано и Конвенцијом Уједнињених нација о правима детета. Ослушкујући њихова запажања и коментаре отвориле смо могућност развијања теме Екологија. На нашем Округлом столу отворили смо ову тему, тако важну за све нас. Управо деца, као представници једне нове генерације, су схватила да је планета Земља наша заједничка кућа, о којој сви треба да бринемо. Из разговора са њима и њиховој забринутости што је све око нас прљаво и што су реке и ваздух загађени, донели смо заједничку одлуку да развијамо еколошку свест како њих, тако и нас одраслих, васпитача, родитеља, шире друштвене заједнице о заштити животне средине, рециклаже и сепарације отпада. Чекало нас је много посла, испрва нас васпитача које смо евалуирајући наше поступке, схватиле да ни ми немамо изграђену еколошку свест и да морамо што пре да освестимо; јер еколошка свест сваког детета (као и представе о свим ставрима у животу), развијена је онолико колико је развијена свест одраслих који га окружују, јер деца уче опонашајући старије. Један педагог је рекао да дете често неће да послуша, али никако неће пропустити прилику да имитира одраслу особу. Стога наш при корак, нас и деце, био је да дознамо, објаснимо и схватимо важност планете на којој живимо, важност многобројних биљних и животињских врста које живе око нас. Истражујући на интернету пронашли смо релевантне информације и саставиле смо Power point презентацију уз много слика и прича на тему: Шта је то Екологија; О загађењу – ваздуха, воде, Глобалном загревању, ерозији тла и њиховим узроцима; Рециклажи – сортирању отпада, њиховој преради и поновном коришћењу; Како се постаје Екољубац. Упознавши их са основним појмовима, деца су коментарисала слајдове, проналазила примере лошег односа према природи из своје околине и искуства, постављала питања: Како спречити све то?!, и тако смо лагано правили почетни план пројекта одлучивши да постепено изучимо све оно што ми као становници ове планете чинимо да јој буде лоше. С обзиорм да децу највише мотивише занимљив и игровни приступ теми направиле смо макету и уз помоћ приче и драматизације предочиле како човек својим поступцима и немарношћу постепено угрожава планету Земљу. Тако су деца, са пуно пажње, дознала како уништавамо озонски омотач; како сечом дрвећа, да бисмо градили стамбене објекте, тржне центре, паркинг, путеве, угрожавамо природна станишта животиња; стварамо буку; смог; загађујемо ваздух, реке, језера, море, океане; изазивамо поплаве; проузрокујемо ерозију тла… Макета на почетку и на крају демонстрације је била драстично измењена и код деце је проузроковала забринутост, гађење и тугу. Прво смо нашу пажњу усмерили на Загађење ваздуха. На говорној радионици и уз помоћ макете – фабрика, друмског и ваздушног саобраћаја, дознали смо и дочарали који су то природни, а који вештачки загађивачи ваздуха; којим то све поступцима човек доприноси погоршању квалитета ваздуха; као и које су мере превенције. Правили смо Хватач загађености и договорили да свако од нас направи један и у свом крају/улици и на крају нашег пројекта донесе како бисмо проценили у ком делу града је загађеност највећа. Хватач смо направили уз једноставан материјал: провидна фолија у коју смо ставили бели папир или картонски бели рођендански тањирић и вазелин (који треба размазати на целу површину). Потом смо залепили на прозор и оставили. Требало би да се честице прљавштине из ваздуха залепе на папир премазан вазелином. Договорили смо се да свако од нас то учини и код куће и на полеђини напише улицу и насеље где је Хватач био постављен. На тај начин смо укључили и родитеље. На примеру живог бића – бубе, уз помоћ експеримента доказали смо како последице загађења ваздуха могу бити и кобне по живот живих бића (буба је убрзо услед недостатка чистог ваздуха и повећане концентрације CО2 угинула). Документарац на тему Загађеност ваздуха је допринела још већем освешћењу о значају ове проблематике. Потом смо акценат ставили на Загађеност вода. На говорној радионици, и уз помоћ приче „Фреди риба“ праћене демонстрацијом дознали смо на које све начине угрожавамо хидросферу планете Земље, водених становника и људске животе; али и научили које мере превенције треба да практикујемо како до тога не би дошло. Документарац на дату тему је додатно проширио наше дотадашња сазнања. Како бисмо обновили научено, подељени у два тима „Ваздух“ и „Вода“, уз помоћ презентације, цтежа и макета, презентовали смо новостечена сазнања. Уједно смо вежбали и тимски дух и презентацијске вештине. Глобално загревање је била наредна станица, те смо на говорној радионици и уз помоћ фотографија сазнали шта је Глобално загревање и Ефекат стаклене баште. Као домаћи задатак деца су имала да код куће од пластелина направе понешто од животињског и биљног света на Северном полу, који је за циљ имао демонстрацију експериметна и последице Глобалног загревања – шта бива са глечерима, животињским и биљним светом и целом земаљском куглом. Видели смо како ниво воде расте под утицајем јачих сунчевих зрака, који због оштећеног озонског омотача емитује јаче и штетније зраке. Како се губи природно станиште животиња које умеју да живе и преживе само у таквој клими, и како због наше непажње утичемо на нестанак појединих животињских и биљних врста; како доводимо до климатских промена и појаве Киселих киша. (Макету Северног пола изнели смо на сунце и сачекали да се лед отопи. Након тога смо упоредили висину нивоа воде пре и после отапања. Подигла се за 1,5 цм). На примеру два балаона (један испуњен ваздухом, други водом) показали смо и схватили како се ваздух брже греје (јер балон је пукао одмах), док води треба више времена (балон испуњен водом није пукао). Такође, спровели смо и ексеримент – у три чиније смо ставили коцкице леда: једну су чиниле коцкице леда, другу коцке леда посуте песком, док је трећа чинија била испуњена коцкама леда посутим сољу. Дознали смо тако да путари посипају со на путеве јер он топи лед брже од сунчеве топлоте. Како бисмо обухватили три главна проблема планете Земље, Загађеност ваздуха, Загађеност вода и Глобално загревање, уз помоћ фотографија, макета и информација које поседујемо, користећи пластелин и бојице, подељени у три групе (Ваздух, Вода, Сунце) креирали смо радове на тему загађивача. Уживали смо у процесу и направили смо пано. Пошто смо подобно увидели, доказали, дознали и научили како човек својом небригом и немарношћу угрожава планету Земљу и како је око нас све више отпада (живимо брзо, користимо многе производе, које након употребе само незаинтересовано бацимо) желели смо да откријемо и упражњавамо поступке које ће помоћи нашој Планети да оздрави. Тако смо отворили поглавље Рециклаже. Јер, прикупљање и разврставање рециклажног материјала, смањује потребу за његовим депоновањем и спаљивањем, а самим тим се штити животна средина. Овим процесима смањује се и количина утрошене енергије која се користи за производњу почетних производа од сирових материјала. На говорној радионици, угрубо, смо дознали шта је то рециклажа; због чега се мора практиковати и која је њена сврха. Научили смо да је рециклирање низ активности који укључује: – прикупљање материјала, који би (у другом случају) представљао отпад; – његово сортирање; – обраду у сирове материјале; – затим поновна производња (од рециклиране сировине) других или сличних производа. Потрошачи представљају последњу карику у рециклажи купујући производе настале од рециклираних сировина. Мали зелени кружић, који су деца одмах приметила и спонтано тражила на пластичној амбалажи у кутку за Фризере је симбол за пут рециклаже. Тако смо одмах направили план да сваку стрелицу посебно обрадимо и да о свакој стрелици која чини круг који се никада не завршава, дознамо што више. Чекао нас је задатак да сазнамо како и где се могу прикупљати материјали за рециклажу, како и где се одлажу; поновна производња. Практичним примером, на интерактивном паноу где су обележене канте у бојама и материјали који припадају свакој од њих покушали смо да разрвстамо „отпад“. Из новина смо ми, васпитачице, исекле амбалажу и производе које су деца разрставала, сортирала и убацивала у пластични џеп поред канте којој припадају. На паноу су се налазиле канте за: Папирну амбалажу (плаве боје), Металну (жуте боје), Пластичну (наранџасте боје), Стаклену (зелене боје), Електронски отпад (црвене боје) и Органски отпад (црне боје). С обзиром да је време било лепо и топло, наставили смо наше шетње по Земуну. Деца су, од почетка развијања ове теме, почели да обраћамо пажњу на број аутомобила на улици, димњаке фабрика, кровове и димњаке кућа, авионе, отпад изван корпе за отпатке и то су на глас коментарисала. Лола: „Загађивачи!“ (показујући на небо у правцу авиона) Војин: „Осећате ли дим у ваздуху? То је сигурно из димњака оне фабрике тамо!“ Исидора: „Видите ону жену тамо, пуши. Загађује нам ваздух!“ Пут нас је одвео до Земуског парка и тамо смо играли једну лепу игру коју смо уз помоћ приручника „Игра рециклаже“ спровели. Назив игре је „Природа игра игру рециклаже“. Циљ игре је да деца сазнају да природа рециклира производе који потичу од ње – природне материје. Подељени у четири групе (Дрвореди, Стари пањеви, Камење и Суво лишће) проналазили смо и посматрали неке од природних разграђивача на делу; научили о улогама које неке биљке и животиње имају у процесу природне рециклаже. У парку смо наишли на раднике из градског Зеленила и сазнали које се све врсте отпада природно рециклирају – разграђују; ко учествује у разградњи тих материја и како; разговарали смо о биљкама и животињама (пужеви, тврдокрилци, стоноге, црви, гљиве, лишајеви) који су уједно и природни разграђивачи. Сакупљали смо лишће, гранчице, каменчиће, жиреве, кестење, шишарке… Потом смо наш „плен“ из природе рециклирали стварајући јесење радове. Опипавали смо текстуру коре; сувог и зеленог лишћа; упоређивали плодове дрвећа и уз помоћ лепка правили куће, аутомобиле, птице, животиње… С обзиром да смо током наше шетње прошли поред куће наше другарице Мије, чији родитељи држе штампарију, угледали смо велики метални плави контејнер и деца су одмах повезала са активношћу коју смо имали рекавши како је то контејнер за папир. Свратили смо у госте и Мијини родитељи су нам испричали које делове папира одлажу у контејнер, како се контејнер празни. Пошто смо се на претходним активностима упознали са појомом рециклаже, шта она подразумева, као и важну улогу коју свако од нас може имати у том процесу решили смо да направимо Мали кућни подсетник за рециклажу. Циљ подсетника је да се и укућани укључе и информишу о значају рециклаже и разврставању отпада. Наиме, на већ припремљеним квадратима обележеним бојама (плава – папир; жута – метал; наранџаста – пластика; зелена – стакло), вежбајући прстиће, уз помоћ маказица, свако је индивидуално, исецао из новина предмете који су направљени од ових материјала. Затим се сваки исечак разврстава и налепи на место којем квадрату припада. Разговарали смо о врсти материјала о којем је реч. Након што је свако завршио свој „ормарић“ договорили смо се да однесу кући и оставе на место на ком њихова породица одлаже отпад, као и да направе канте од кутија облажући их папиром у одговарајућој боји и да тако прикупљају отпад (начин на који се отпад одлаже у кутије смо научили на нашој говорној радионици (испразнити, опрати, разводјити)).Увидели смо да ће на тај начин њихови укућани свакодневно имати прилику да погледају пријатељски подсетник и да се сете важности рециклаже и разврставања отпада. Мија је предложила да оно што смо до сада научили о рециклажи пренесемо даље на своје другаре из комшилика и да им покажу како и они могу направити кућни подсетник за рециклажу. Наша следећа активност „Мали ренџери“ имала је за циљ да нам помогне да препознамо сличности и разлике између основних материјала за рециклажу. Наиме, деца су донела од куће отпад који су њихови укућани уз помоћ „Малог кућног подсетника за рециклажу“ прикупили у току недељу дана. Пошто смо направили наше четири кутије (за папир, метал, пластику и стакло) спустили смо се у салу и свако је испрва индивидуално разврставао/сортирао отпад у одговарајуће кутије/канте. Вежбали смо препознавање основнних материјала за рециклажу (упоређивали боје, тежину, дебљину). Након тога смо направили „депонију“ измешајући сав отпад. Играли смо такмичарску игру, подељени у два тима, такмичили смо се који тим ће за одређено време да прикупи више папира, потом метала, пластике, стакла тражећи по депонији. Деца су на овај начин научила веома важну лекцију о разврставању отпада. На говорној радионици дознали смо нешто више о обради у сирове материје и поновној производњи (од рециклиране сировине) других или сличних производа. Тиме смо објаснили и остале две зелене стрелице симбола рециклаже. Уз помоћ Power point презентације погледали смо како изгледа фаза прераде сировина у фабрикама (папира, пластике, метала и стакла) и како се претварају у нове производе. Још једном смо потврдили и увидели значај рециклаже за животну средину – јер нема толико депонија, спаљивања, а и на овај начин се смањује количина утрошене енергије која се користи за производњу почетних производа од сирових материја. Почели смо од рециклирања папира. Почевши да се бавимо овом темом, приметили смо да папир за цртање и писање користимо једнократно и нисмо обраћали пажњу на то да често и бацамо до пола искоришћене папире, а никада не користимо обе стране, и да такви наши поступци могу да утичу на повећану сечу шума. Тако смо се договорили да свако од нас код куће прикупи и донесе папире/бојанке/свеске/новине које немају више сврху и да кренемо у потрагу по вртићу по папире који су искоришћени и спремни за отпад. На интернету смо пронашли начин како од искоришћеног папира направити нови. Поред папира били су нам потребни и парче пластичне мрежице, штапни мискер, вода, дубљи плех и сунђер – и на тај начин смо покушали да направимо реплику фабрике у којој се папир рециклира. Подељени у два тима, прво смо цепкали папир на ситне комаде док нисмо напунили контејнер. Потом смо додавали мало по мало воде док папир није упио и уз помоћ штапног миксера направили кашасту масу. Потом смо смесу изручили у посуду и потопили мрежицу у њу. Када се мрежица одигне, део смесе се равномерно распореди по њој. Затим смо на смесу ставили лист глатког папира из часописа, брзо преокренули мрежицу тако да буде изнад смесе. Мрежицу смо притискали сунђером како бисмо покупили вишак воде. Оставили смо да се папир осуши. На ручно прављеном папиру можемо да цртамо и пишемо. И најважније, били смо срећни јер: Када од старог правиш нови папир, увек сачуваш неко дрво! Када се наш рециклирани папир осушио био је спреман да га опробамо. Исидора је пронашла причу о рециклажи, еко-причу о Кантићграду, те смо је прочитали, упознали главне ликове господина Пластиканера и госпођу Банану, разговарали о ликовима, и још једном увидели колики је значај и допринос одлагања отпада у одређене контејнере. Користећи темпере, илустровали смо причу на нашем рециклираном папиру. Иако је другачије текстуре и дебљине, папир је примио боју и наш зид смо улепшали новим еко-радовима. Потом смо покушали да направимо реплику прераде пластике у „кућним условима“. На говорној радионици разговарали смо који се све производи од пластике користе свакодневно у домаћинству (деца су претражила, и у фризерском кутку пронашли доста празник козметичких боца од пластике); као и на које све начине се могу поново искористити уместо да заврше на депонији („да нам поклоне за нашу игру“ – је био један од предлога; „да направимо неку играчку“; „саксију за цвеће“…). Опипавали смо различите предмете од пластике и тако закључили да пластику можемо поделити на тврђу и мекшу. Сецкали смо пластичне кесе за продавницу и одлагање ђубрета (то је представљало мекшу пластику) и сламчице и пластичне чаше (оне су представљале тврђу пластику). На основу видеа и презентације знали смо да нам је потребна и нека пећ, стога смо се досетили и употребили пеглу и папир за печење како се пластика не би залепила за пеглу. Испрва је свако, индивидуално, направио жељени облик ређајући пластику на папир за печење (кућу, смајли, аутомобил, привезак) а онда смо папир преклопили и пеглом прешли преко. Увидели смо да пластика приликом загревања губи облик и да се њена површина смањује, као и да се осећа непријатан мирис, што смо повезали са претходно наученим – колико је штетно и како негативно утиче на квалитет чистог ваздуха. Стога смо донели одлуку да увек користимо платнене или картонске кесе и картонске сламчице и тако смањимо количину пластичног отпада. Од радова направили смо пано:„Пластика у оку уметника”. Поучена о свему о чему смо разговарали претходних недеља деца су кренула по соби вртића да траже предмете које више не користимо како бисмо их рециклирали и дали им нову намену. У кутку за цртање пронашла су старе воштане боје које већ дуго нисмо користили те су нам поставили питање на који начин можемо да рециклирамо воштане боје које слабо остављају траг. Потражиле смо нека од идејних решења на интернету и наишли смо на једно занимљиво. Испрва смо огулили папир са боја, сортирали у папирне кесе по бојама, а потом смо донели бели чаршаф, ренде, пеглу и папир за печење. Свако је одабрао жељену боју, потом смо је изрендали. Покушали смо модлицама да обликујемо мотив, али нисмо успели, те смо помешали све боје и раширили по чаршафу. Ставили смо папир за печење и пеглом прешли преко. Иако није испало како смо замислили, забавили смо се и одлучили да тај Воштани чаршаф следећи пут понесемо на пикник. Родитељи су нам прилазили са коментарима како код куће спроведе активности везано за сортирање отпада, како су нам захвални јер увиђају значај рециклаже и како су поносни што и они од малишана уче нешто ново. С обзиром на њихову заинтересованост и донације у виду празних амбалажа које су самоиницијативно спровели одлучили смо да их замолимо да, с обзиром на тренутно стање у земљи и због поштовања донетих мера взенаног за вирус COVID 19, код куће, заједно са малишанима, од материјала који се рециклира (папир/картон/тетрапак; чаше од јогурта/флашице од воде/чепова/гумица за тегле/старих саксија; ексера/шипке/конзерве; старе гардеробе креирају Играчки или Математичку игру или Словну игру… Под паролом: „Рециклирај за уметност“ желели смо да направимо изложбу радова и тако све наше другаре и родитеље упознамо са појмом и значајем рециклаже. И пре договореног рока деца су са поносом уносила своје продукте, што нам је још једном показало колика је заинтересованост и родитеља и деце за ову тему. Уневши сто као постоље и поређавши столице за публику, организовали смо презентацију производа. Деца су била поносна и свако је до најситнијег детаља представио свој рад, говорећи о томе које материјале су користили, на који начин су дошли до идеје и шта предмет представља. Од Играчака, преко Словних и Математичких игара деца су се данима након, са великом пажњом посветили игрању ових игара и са овим играчкама. И најважније, научили смо да отпад може бити виђен и као ресурс за креирање нечега новог! Направили смо поставку у нашој соби и свакоме је приступ био слободан када год пожеле да из збирке узму нешто и поиграју се. Истражујући тржиште на тему Рециклажа наишли смо на једну друштвену игру коју смо одмах купили и тако сваки слободан тренутак користили да играмо ову занимљиву друштвену игру. Под утиском прављења предмета од отпада деца су исказала жељу да наставимо са тим и у вртићу. Тако смо искористили наше рециклиране фломастере, које смо седам дана држали у води, сортирајући их по боји, и тако добили водене боје, назвали смо их Водени фломастери. Уз помоћ тоалет-папира, сламчица и пајп-цевчица креирали смо машне, као модни додатак рајфовима наших малих дама, и лептир-машни наших малих џентлмена. Искористили смо нагомилане картонске остатке од тоалет папира. Исекли смо колутове и свако је индивидуално креирао грађевину по својој замисли. Вежбали смо прстиће, лепили, пројектовали и бојили. Активност смо назвали „Картонски архитекта“. Од остатака картонског материјала направили смо мобилне телефоне и пуњаче. Рециклирали смо и дневне новине правећи аутопортрете. Уједно смо научили и о пропорцијама нашег тела. Правили смо два рада. На једном раду основа је била новинска страница по којој смо цртали, док је новинска страница на другом раду била подлога на коју смо додавали распарене дугмиће, парчиће старе гардеробе, вуницу, шарени пиринач, обојена дрвца шибица… Још једном смо доказали да од свега може настати нешто лепо и корисно само ако укључимо машту и додамо зачин звани Креативност. Одлучили смо да спроведемо један социолошки експеримент којим бисмо тестирали колико је знање наших суграђана о важности правилног сортирања отпада. Тако смо направили плакат под називом: „Рециклирај за уметност“ – вртић „Смајли“, понели наше већ направљене канте за папир, метал, пластику, стакло и електро-отпад и запутили се ка оближњем месту предвиђеном за одлагање отпада. На лицу места смо затекли препуне контејнере и чисто место код контејнера намењеним за рециклажу. Поређали смо канте и залепили наш плакат. У међувремену, људи су зантижељно застајали, распитивали се шта то радимо, неки су нас похвалили, а највише њих је рекло да не верују да ће се ове канте задржати чак ни до мрака и да нам желе срећу и диве се нашем оптимизму. Деца су са поносом објашњавала нашу мисију, едуковала пролазнике о значају правилног разврставања отпада, рециклаже и заштити животне средине. Оставили смо канте у петак, желећи да их поново обиђемо у понедељак и видимо који је резултат нашег експеримента. Прошла сам увече око осамнаест часова и јако сам се изненадила призором. Контејнери су били испражњени, а наше канте су стајале на месту на којем смо их поставили. Одмах сам послала слику и деца су то вече била пресрећна. Видећемо шта ће бити у понедељак. У сваком случају, и овај корак је наша велика победа! Пројекат и даље траје и у плану нам је израда од свих материјала који су рециклабилни да креирамо мало уметничко дело; да направимо Компост; садимо и бринемо се о биљкама и дрвећу; правимо маске од рециклабилних материјала за наш маскембал…

Ime podnosioca:
Svetlana Djordjevic